Ako

Rudyard Kipling


Ako možeš ostati miran kada na tvome putu
svi izgube glavu i prstom pokazuju na tebe;
Ako sačuvaš povjerenje kada svi ostali sumnjaju;
Ako možeš čekati a da se ne umoriš čekajući;
Ako ne lažeš kada čuješ laž,
Ako ne mrziš kada tebe mrze,
I ako se ne praviš suviše dobar,
niti govoriš suviše mudro;

Ako snivaš, ali ti snovi nisu sve;
Ako misliš, i misli ti ostaju uvijek čiste;
Ako znaš prihvatiti , i pobjedu i poraz;
Ako možeš podnijeti da tvoju istinu
varalice iskrivljuju da bi lakše prevarili budale;
Ako vidiš kako u djeliće razbijaju tvoj cilj,
I miran se sagneš da pokupiš ostatke;
Ako možeš sakupiti sva svoja dobra
I staviti ih na kocku, sve odjednom,
I izgubiti, i početi ponovo ispočetka;

Ako možeš prisiliti svoje srce, živce
i svoje mišiće da služe tvojim ciljevima,
i kada su malaksali,
I ako ustraješ kada sve zastane,
Osim Volje koja ti govori: "Drži se dobro";

Ako možeš hodati s kraljevima i ne izgubiti ljudskost;
Ako te ni prijatelj ni neprijatelj ne mogu povrijediti;
Ako svaki čovjek znači nešto za tebe,
ali ni jedan suviše;
Ako znaš dobro ispuniti svaku minutu svog života,
I svakog trenutka ideš pravim putem;
Tvoja će biti zemlja i sve njeno blago,
Jer
Biti ćeš Čovjek, sine moj!

 

-----------------------------------------------------------------

 

Strančeva pjesma /The Stranger Song/
prepjev za pjevanje Arsena Dedića i Nikice Petraka

Sve tvoje stare ljubavi su bile samo kockari,
što kažu “Sad ne kartam kad sam s tobom.”
Tu vrstu ljudi dobro znaš,
teško je pružat’ ruku uvijek sam
za nekim tko želi tek da gubi.

I dok skupljaš tako karte što su ostale za njim,
ti vidiš da čak ni osmijeh nije ostavio tebi.
K’o svaki kockar, tek je htio tu jednu kartu
tako jaku da igrat’ dalje treb’o više ne bi.
K’o svaki kockar tražio je žrtvu.
K’o pravi kockar tražio je mamac.

Tad, naslonjen na prozor tvoj, rek’o je da je život svoj
izgubio zbog ljubavi, taj znanac.
I rukom segnuo u džep da nađe stari vozni red,
govoreć da je uvijek bio stranac:
“Ta rekoh ti već prije da sam stranac.”

Sad drugom strancu ruku daj,
jer snove svoje skriva taj,
baš kao da su teret što mu smeta.
Tu vrstu ljudi dobro znaš,
taj zlatnom rukom dijeli laž,
a sve mu prste izjela je hrđa.
Taj igru svoju prodaje za ljubav.

I sita već od ljudi što glume tako umorni
da igru neće taknut’ nikad više,
ti nazireš kroz njegov san tu cestu kojom ide sam,
što svija se k’o dima sivi pramen.

•I rekla si mu: “Dođi sad”, al’ okrenuvši se tad,
ti vidjela si otvorena vrata
zatvorit’ nećeš nikad moć,
ne boj se, tu će uvijek doć ta ljubav
što je uvijek bila stranac.
Ti ljubavi, što uvijek bivaš stranac.

Da, čekao sam, k’o da znam da ovim vlakom neću sam,
al’ sad ću ipak poći nekim drugim.
Shvati, ja ne znam tajnu kartu, što premda vodi bilo kud,
u samo srce stvari ipak vodi.

Da, srest ćemo se, k’o da znam,
na obali kraj mosta što ga grade
nad tom beskonačnom rijekom.
I dok vlak napušta stanicu,
ti znaš odjednom granicu za kojom više nikad niste stranci.
I kažeš: “Da, pod mostom stari znanci.”

Sve tvoje stare ljubavi su bile samo kockari,
što kažu “Sad ne kartam kad sam s tobom.”
Tu vrstu ljudi dobro znaš,
teško je pružat’ ruku uvijek sam
za nekim tko želi tek da gubi.

I dok skupljaš tako karte što su ostale za njim,
ti vidiš da čak ni osmijeh nije ostavio tebi.
K’o svaki kockar, tek je htio tu jednu kartu
tako jaku da igrat’ dalje treb’o više ne bi.
K’o svaki kockar tražio je žrtvu.
K’o pravi kockar tražio je mamac.

 

-----------------------------------------------------------------

 

KOCKAR

 

NISAM, NISAM JA ZA TEBE
JA KO VODA ISPARIM
NISAM, NISAM JA ZA TEBE
JA SA VJETROM ODLAZIM

SAZNAT, SAZNAT ĆEŠ PREKASNO
MENE NEMIR POKREĆE
IGRAM, IGRAM SE OPASNO
KAKO KARTA OKREĆE

REF :
MOJE SRCE KOCKAR JE
UVIJEK VARA I BLEFIRA
BJEŽI DUŠO OD MENE
MENE LJUBAV NE DIRA

MOJE SRCE KOCKAR JE
UVIJEK VARA I BLEFIRA
AJDE BJEŽI OD MENE KOCKAR ŽRTVU NE BIRA …

IDI, IDI TI OD MENE
JA ZA LJUBAV NE MARIM
O IDI DOK JE VRIJEME
JA SVE UVIJEK POKVARIM

SAZNAT, SAZNAT ĆEŠ PREKASNO
MENE NEMIR POKREĆE
IGRAM, IGRAM SE OPASNO
KAKO KARTA OKREĆE

 

-----------------------------------------------------------------

 

Đorđe Balašević

Boža zvani Pub

 


Ovo je priča koju vrlo rado pričam, to je priča
o Boži zvanom Pub.
Jedni ga hvale,
drugi žale, treći kažu:
'E moj brale,
taj je bio kvaran
kao šupalj zub.'

Odavde pa sve do Pešte
i do Srema na jug
još priča bajke o njemu
mutni kockarski krug,
i kažu: 'Taj u životu
nije igrao na dug. '

I svi se slažu kako danas
nema takvih
kao što je Boža Pub.

Negde je imao imanje,
to se znalo više manje,
mada o tom
nije pričo ni za lek.
Treb'o je biti veterinar,
al' je ter'o neki inat
pa je živeo od
kocke čitav vek.

O taj je pratio karte
k'o da vidi kroz njih,
i uvek 'ladan ko špricer,
uvek opasno tih.

I samo kad ga tera maler
on bi rekao stih.

I svi još pamte reći
kojim maler tera Boza zvani Pub:

'Džaba vam novci,
moji sinovci,
džaba vam bilo dobre volje.
I pogledi čvrsti,
lepljivi prsti,
ja ipak varam malo bolje,
e pa da.
A karta je kurva,
izvin'te me sto psujem
jer ja samo pričam
onako kako čujem
i ako su lagali mene
i ja lažem vas.

Tu priču zna svako
od vraga do popa
jer mnogi su mangupi
ostali tropa.
Kockar se krije i čuči
u svakom od nas
i čeka pravi čas.'

Jednom se kart'o
s nekim ruskim emigrantom,
to je bio lihvar
bogat kao knez.
Igrao je i upravnik pošte,
zvani Ljupče od milošte
i neki švercer
kog je jurio sav srez.

U to je partija bila,
još se priča o njoj,
kibiceri u transu,
'ladan probio znoj.
Na stolu kamara para,
da ne spominjem broj, I povuk'o je damu
na osamnaest mrtav
'ladan Boža Pub.

Al' znate za ono
kad je sa izvesnim baronom
igr'o četiri dana,
to je bio rat.
Išle ga stalno karte jake
pa je odneo fijaker,
crnog konja, tabakeru, štap i sat.
Baron je prič'o posle
da je špil bio star,
da je previše pio,
da ga poneo žar.

Pa svi što gube se ljute,
to je poznata stvar.

I svako gubi bar po nekad,
al' nikad Boža zvani Pub.

Džaba vam novci, moji sinovci,
džaba vam bilo dobre volje.
I pogledi čvrsti, lepljivi prsti,
ja ipak varam malo bolje,
e pa da.

A karta je kurva,
izvinte me sto psujem
jer ja samo pričam
onako kako čujem
i ako su lagali mene
i ja lažem vas.

Tu priču zna svako
od vraga do popa
jer mnogi su mangupi
ostali tropa.
Kockar se krije i čuči
u svakom od nas
i čeka pravi čas.


Sa švalerske strane
nije spad'o u tarzane
al' daleko od tog
da je bio zec.

Imao je neke tu i tamo,
al' svi dobro znamo
da kod žena igra
neki peti kec.


Ljubav je igra u kojoj
često ne pali blef,
srce se otvara
teže nego najbolji sef.

Imao je on svoje dame
karo, pik, herc i tref.

I bio im je veran
sve do sudnjeg dana
Boža zvani Pub.

Gospodo draga,
on je nestao bez traga
i to celoj priči
daje čudan ton.

Neki se džambasi kleli
da su kod Sombora sreli
nekog tipa što je
bio isti on.
Možda ga odvela karta
čak u Prag ili Beč,
već dugo o njemu
niko nije čuo ni reč.
Da l' se još
drži na svetu
il' je predao meč,

Pa s anđelima na vrh neba
igra raub, preferans i ajnc